Снени, замишљени и надахнути...

https://www.youtube.com/watch?v=-qp27k_w_uc

https://www.youtube.com/watch?v=r_kBB_1j3tM

https://www.youtube.com/watch?v=pbQ-bC7GGaQ

https://www.youtube.com/watch?v=AH8yTt388gY

https://www.youtube.com/watch?v=4zQxbQ2D9iA

ЗНАМ, МОРА БИТИ ДА ЈЕ ТАКО
НИКАД СЕ НИСМО СРЕЛИ НАС ДВОЈЕ
МАДА СЕ ТРАЖИМО ПОДЈЕДНАКО
ЗБОГ СРЕЋЕ ЊЕГОВЕ И СРЕЋЕ МОЈЕ...
ПИЈАНА КИША ШИБА И МЛАТИ
ВРБАМА ВЕТАР ЧУПА КОСУ
ГДЕ ЋУ, У КОЈИ ГРАД ДА СВРАТИМ?
ДАН ЈЕ НИЗ МУТНА ПОЉА ПРОСУТ...
(део песме Мирослава Антића - на последњем линку)

Белая волчица

Слова: В. Цыганов
Музыка: И. Слуцкий
Исп.: Вика Цыганова

Белая волчица
Волчице не спиться
Две зеленых свечи
Мерцают в ночи
А на небе луна
И зима холодна
И она одна, одна…

Белая волчица
Снег на ресницах
Красный след на снегу
И вой на луну
Позади все флажки
И отстали стрелки
Но ты беги, беги…

Белая волчица
Долгие века
От беды тебя спасают
Небо и снега
Белая волчица
Взгляд зеленых глаз
Нам везло много раз
Повезет и сейчас

Белая волчица
Стрелкам будет сниться
От весны до весны
Только эхо стрельбы
Только эхо стрельбы
Да ухмылка судьбы
И ты, и ты, и ты…

Белая волчица
Долгие века
От беды тебя спасают
Небо и снега
Белая волчица
Взгляд зеленых глаз
Нам везло много раз
Повезет и сейчас

Я пью за вечную усталость,
За пыль всех пройденных дорог,
А сколько их ещё осталось -
Наверно знает только Бог.

Я пью за дальнюю дорогу,
За свой несостоявшийся уют,
А почему случилось всё не по-иному -
Я оставляю это вам на суд.

Я пью за верность людям, слову,
За честность смелую, в глаза,
Чтоб не завидовать былому
И не глядеть с тоской назад…

Пусть говорят мне: «Ты сопьёшься,
Коль будешь пить за всё, что есть»
Зачем за всё?
За благородство,
За гордость, но без превосходства,
За доброту,
За красоту,
Да за надежду и мечту,
Да за счастливую звезду,
За ум,
за совесть
и за честь!

Сергей Мигулев

НА БОЖИНОМ ЋУВИКУ СА ЦИГАНЧИЦОМ У НАРУЧЈУ


УДОВИЦУ ЈЕ У КЉУНУ ПРОНЕЛА ОГРОМНА ПТИЦА НА СЕВЕР.
ОДНЕЛА ЈЕ ЗАНОСНО ЛЕТО. ТЕК ПО КОЈА КАП МЕСЕЧИНЕ СИНЕ,
БОЖА, ТОМА, ЈА, ЦИГАНИ И ЦИГАНЧИЦА НА ЋУВИКУ.
КАНТАРИОН КРАСИ РЕВЕР.
ПОЂИ СА МНОМ У ВИНОГРАД БОСА
НЕ ТРЕБА НАМ НИ КУМ , НИ ДЕВЕР,
А ЗЛО НЕКА УРАДЕ ВИОЛИНЕ.

ВРЕСТ ВИРОВАЧКИ, ПРЕДАК СВАКОЈ БУНИ НА РОГОВЕ ЦРНОГ ВОЛА СЕО.
О, ТИ РОГОВИ СЕДЕФАСТИ!
БАСИСТА ЛЕЊО ОДВАЈА ТЕЛЕГРАФСКУ ЖИЦУ. ПУШИ НЕВЕСЕО.
НИТ ЈЕ ДАНАС ПИО, НИТИ ЈЕО.
НИШТА СЕ ИСПУНИЛО НИЈЕ ШТО ЈЕ КО ЧОВЕК ХТЕО
А СВИРАЧ НЕ МОЖЕ КРАСТИ.

ОЧИ ЦИГАНЧИЦЕ КО УСИЈАНЕ РУЖЕ КОЈЕ У ВИНУ ЛЕЊО ЖИВЕ
ПРИПИЈУ СЕ О ЗИД МОГА ЧЕЛА, ПА ПЛАЧНО МОЛЕ ПУСТЕ ДИНАРЕ.
И ЈА КОЈИ САМ ПОЛА СРЦА ДАО ЗА СВЕ МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
МИСЛИМ САМО НА ГРЕХ И ВИНАРЕ,
ПА ЈЕ ПОДИГНЕМ КО НЕЈАКО ДЕТЕ ДО НЕБА,
А У НАРУЧЈУ МИ ОГАЊ КОЈИ ПОДНЕТИ НИЈЕ ЛАКО.
ШАПЋЕМ ЈОЈ СВЕ ОНО ШТО НЕ ТРЕБА,
И КАЖЕМ КАКО БИХ СА ЊОМ СВУ НОЋ, ТУ , НИЖЕ ПЛАКО.

АЛИ, БОЖИН ЈЕ ОВО ЋУВИК, НИЈЕ ВАШАР ПРЕПУН АРЊЕВА И КОЛА!
И, МОРА СЕ ИМАТИ МЕРЕ, А ДРУГИ ПУТ СВЕГА ОВОГ БИТИ НЕЋЕ.
УОСТАЛОМ, ОГРОМНА ПТИЦА ОДНЕЛА ЈЕ УДОВИЦУ НА СЕВЕР.
ОНА ЈЕ УСТАЛАСАЛА РЕКЕ, ПОЛОМИЛА ШУМЕ, САСЕКЛА ДРВЕЋЕ.
ПОЂИ СА МНОМ У ВИНОГРАД, НЕ ТРЕБА НАМ НИ КУМ, НИ ДЕВЕР.

ТАДА БРЕСТ ВИРОВАЧКИ, ПРЕДАК СВАКОЈ БУНИ
ГРОХОТОМ СЕ ЗАСМЕЈЕ, И ЈА ЈЕ ИСПУСТИМ ПОРЕД САМОГ БАСА.
А ОНА БЕЛЕ ГРУДИ ИМА, ДВЕ ЧУДНЕ ЈАБУКЕ ДИВЉАКУШЕ,
ПА СЕ УСПРАВИ, И КОЛО СЕ ЗАТАЛАСА,
СВЕ ЗБОГ МЕСЕЧИНЕ И ОВЕ МАЛЕ НАМИГУШЕ,
ШТО СЕ ЛУДО УЗЈОГУНИ.
И ТАД СЕ НЕ ЗНА ШТА ЈЕ БОЉЕ, САМО СЕ ВЕЗЕ
НА БОЖИНОМ ЋУВИКУ, ДОК МРАК ВИРОВАЧКИ НИЗ БРЕГ СИЛАЗИ
И СВАКА СТВАР ДОБИЈА ДРУГУ БОЈУ. САМО ОНА КАО ДА ЈЕ ПРИТКА БРЕЗЕ,
А ПЛАНУЛИ ЈОЈ ОБРАЗИ.

ЊЕН ДЕДА КОМЕ ТУЂ ПРСЛУК СВА ЈЕ ОДЕЋА
ТЕК ШТО НИЈЕ СТАО ПЛАКАТИ:
ГОСПОДИНЕ, ЈОШ У ЊОЈ НЕМА ВРУЋЕ ВАРЕНИКЕ,
ШТА ЋЕШ СИНКО ЗА ДОРУЧАК ИМАТИ?!

ОНДА СВЕ ДО ОБЛАКА ЛЕТИМО И КОЛО КРАЈА НЕМА
ПА ЈЕ ЈОШ ЈЕДНОМ ЗА ОПРОШТАЈ ВИНЕМ СЕБИ
И СА ЊОМ У НАРУЧЈУ КОЛО ВОДИМ. САД БОЖА УПЛИЋЕ КЕЦА,
А ТОМА ЈЕ ДО МЕНЕ.
БРЕСТ ВИРОВАЧКИ ПРЕДАК СВАКОЈ БУНИ ОД СМЕХА ЛУДИ
И ИЗ КОРЕЊА БИ СЕ ОТЕО С НАМА ПУТ МЕСЕЦА
КОЈИ ВЕЋ САСВИМ ДРЕМА
НАД ДВЕРИМА ВАСЕЉЕНЕ.
ЗБОГОМ ЛЕПА ЗОРО! ЗБОГОМ ЧЕЖЊИВИ СВАТИ! ЗБОГОМ ДОБРИ ХЛАДЕ.
ЗБОГОМ ЛЕПА ЗОРО! ЗБОГОМ МАЈСТОРИ! ГУДАЛА У ТРАВИ!

ПА КЛАТЕЋИ СЕ ПАДНЕМ НА СИРЏАДЕ,
А ЛЕВО, С ПРОЗОРА, НЕКА ПТИЧИЦА РАДОЗНАЛА
(ВИДИМ ЈЕ У ОКУ НАЂИЂАНОГ ОГЛЕДАЛА)
ЗАГЛЕДА НАС УНУТРА И ОДЛАЗИ ДА ЈАВИ
КАКО ЦЕЛО ЈАТО МОЖЕ СЛЕТЕТИ
ДА НИКОГ ВИШЕ НА ЋУВИКУ НЕМА.


СЛОБОДАН МАРКОВИЋ


************************

Отуђени се мразно скупили на дну света,
и перје лети с неба и свуд се ветрови гложе,
још само у далеком хладу Кине и Тибета
неке мале руке залудну ватру ложе.

На тој се ватри неће огрејати нико,
осећам ове ноћи док газим снег трећи,
и можда бих плако и можда бих очајно вико
путем ка некој ненадмашној срећи.

Ал само празна дворана. Трг без људи дими,
и лампе ко чивити цвиле на угловима.
И ти коју волим, отпутовала си зими
и однела пртљаг претоварен снима.

У крчми где сат време о чело веша
наћи ћу сто и бокал и вино цинобер
и ти ћеш бити све лепша и лепша
док око нас кружи ојађени обер.

СВЕ ШТО СНИМ РАСТЕ КО ЛУДА ПЛАНИНА
И ВРХОВИМА КОЈИ НИКУДА НЕ СТРЕМЕ.
И ТАКО ПРЕСТРАШЕН КО КРОЗ ПОЉЕ МИНА
У ЗОРУ СЕ ВРАЋАМ САХРАЊУЈУЋ ВРЕМЕ.

А прљави дан на велосипеду
шкрипи поред моје опустеле куће
у којој паук обгрливши греду
спрема мојој души замке немогуће.

Липов лад, зими, 1968. СЛОБОДАН МАРКОВИЋ




РОМАНСА

И ТАКО У СМИСЛУ АНТИКЕ
ПОД ОГРТАЧЕМ, ИЗА МОНОКЛА И ФОТОГРАФИЈА
СЕДИХ ПРЕДАКА,
УЗ АБАЖУР И САМОВАР
ЈОШ ЈЕДАН ДОЧЕК ПРИРЕДИЋЕМО ЗИМИ.

СВЕ ЋЕ БИТИ СТАРИНСКИ...
И ПОЉУБАЦ КАД ТИ ЗАМАКНЕМ ШАЛ ЦРНИ
И ВРАТА ОД АЛАБАСТЕРА.

СТРАШНО НЕЗГОДНО И ГРЕШНО
ИЗГЛЕДАЋЕ ТВОЈИ РУМЕНИ ВРХОВИ...
А ТЕК КОЛЕНО У ЗАМРАЧЕНОЈ СОБИ
И СВЕ ОСТАЛО ШТО СЕ НЕМО СПАЈА...

ДИВНО ЈЕ И КАД ПОМИСЛИМ
ТАКО У СМИСЛУ АНТИКЕ
ДА ЋЕМО ЈОШ ЈЕДНОМ ДОЧЕК ПРИРЕДИТИ ЗИМИ.

МОЈКА 82. Лен. 1966. Слободан Марковић



ЖЕНЕ НА ПРОЗОРИМА

ЖЕНЕ НА ПРОЗОРИМА ИМАЈУ ВЕЛИКЕ ОЧИ
ШАРЕНА СУ ЊИХОВА ТЕЛА УМОТАНА У БОЈЕ.
ОНЕ СУ ЈАКО ЦРНЕ, АКО ИХ СПАЗИМ СРЕД НОЋИ.
ИНАЧЕ ПО ДАНУ КО ВЕСЕЛА СУНЦА СТОЈЕ.
ЖЕНЕ НА ПРОЗОРИМА ШТО И ЛЕТ ПТИЦА ПРАТЕ
НАМА КАД ИДЕМО ГРАДОМ УКРАДУ ДОБРЕ САТЕ.

У НАМА НЕМА ЖЕНА НЕКАД ПО ЧИТАВЕ ДАНЕ,
А НЕКАД СУ ОНЕ НА УСНАМА КО ПИЋЕ,
ПА СЕ ЊИЂУ И ШУМЕ БАШ КАО ТЕШКЕ ГРАНЕ,
И СВЕ СУ ЊИХОВЕ ДОЈКЕ ЗА НАС БУРНО ОТКРИЋЕ,
ОТКРИЋЕ ШТО НАС МАМИ У СВЕТ РАДОСНИХ ШУМА,
ДА МАЛО БУДЕМО ГОРИ И ДА МАЛО СИЂЕМО С УМА.
ЈА ПИЈЕМ ВЕДРА ВИНА,А САЊАМ ЈЕДНУ ЖЕНУ.
ОНА ЈЕ ИСТО С ПРОЗОРА ИЗМЕЂУ ГРАЊА У СЕНИ,
И ТАКО САМ ЈЕ ЖЕЉАН У НЕКОМ МЛАДОМ СЕНУ
ПРЕ ПАДА ЗЛАТНОГ ЛИШЋА И ПРЕ ЈЕСЕНИ.

САМОЋО, НЕ БУДИ КРИЛО ШТО СКРИВА БЛАГОДЕТИ,
ЖЕНЕ НА ПРОЗОРИМА НЕМАЈУ МОЖДА ДРУГА
МРТВЕ БИ ОНЕ ПАЛЕ ДА МОГУ ОДОЛЕТИ
ХИЉАДАМА ПТИЦА И ХИЉАДАМА ТУГА.

ИДЕМО ИСПРЕД ВАС И ГЛАВУ ДИЖЕМО НА ГОРЕ,
А СА ПРОЗОРА ВИЈОРЕ ВАШЕ КОСЕ
И ОНДА СМО РУМЕНИ, А БОРОВИ ШУМОРЕ,
И УЗДАХЕ НАШЕ СА ВЕТРОМ НЕКУД НОСЕ...
ПА БЕЗ УЗДАХА И ТУГЕ МИ НАСТАВЉАМО ДАЉЕ
ДОК НАМ НЕЗНАНА ЖЕНА С ПРОЗОРА СЕБЕ ШАЉЕ.

СРЕЋНИ СМО ОД ЖИВОТА ПОД ПРОЗОРИМА ЖЕНА,
АЛИ НИМАЛО НАЛИК НА ЗАНОС ТРУБАДУРА.
МИ СМО СВИ ЈДЕДНОСТАВНИ, ПА НАША РАДОСТ ЈЕСЕЊА
НОСИ У СЕБИ ГРОЖЂА И ВРИСАК ЗРЕЛИХ ЦУРА
И ЖЕНА ШТО ИХ КРАСИ И ВАТРА И ЛЕПОТА
НА ПРОЗОРИМА УЛИЦА, У ПЕСМИ ДОБРОГ ЖИВОТА.

СЛОБОДАН МАРКОВИЋ

[url][/url][code]