Отвори стража док се облад дели
плаве двери дана.
И уведе мени у поноћ ангел бели
коња оседлана.
Сувишан је богу и дао га брже.
Шта ће му коњ мој, снага и мач љути,
Чујем га како тужно рже
и златан ланац проба откинути.
Видим га како се отима
омчу затегнуту трзајућ до краја.
И кида се с њега с месечевих висина
вуна златно-жута кроз маглу бескраја.
*********************************
По првом снегу лутам сам.
Ђурђевак ми душу зали.
А вече плаво звезде плам
ко свећу нада мном пали.
Не знам шта је сјај ил тмина
Или петао кресту пови.
Уместо зиме у пољима
поседали су лабудови.
Добра си ти, о равницо бела.
Крв ми топла од лаке студи.
Тако бих привукао до свог тела
обнажених бреза груди.
О шумски дремљиви талог!
О весеље снежних њива.
Тако бих желео до сна свог
рукама принети бедра ива.
**************************
О, верујем, верујем, среће има
Под сунцем још светло све је.
С молитвеником, путевима
блаженом вешћу зора греје.
О, верујем, верујем, среће има.
Звони, звони, ти Русијо моја.
Нек те ветар повија, таласа.
Блажен ко је осетио твоја
туговања пастирска, безгласна.
Звони, звони, ти Русијо моја.
Волим ја жубор силних вода
и кад на таласу звезда пламти.
Благословено страдање народа
који блажено благослове памти.
Волим ја жубор силних вода.
