Русија- Грузија - Абхазија, Јужна Осетија...

/5.7.2009/
Мртва сезона

Разговор крај тезге:
- Измерите ми, молим вас, два кила мандарина.
- Увозних или домаћих?
- Домаћих…
Домаћим мандаринама зовемо кавкаске,
пристигле из Абхазије или Грузије.
Кажемо „домаће“ и не размишљајући о томе
да те земље већ годинама нема на белом свету…


* * *

„Крај мора, крај сињег мора, где се чују галебова крици…“ - промукао „звончић“ разгласа на плажи ненаметљиво подешава легало на романтичан фазон, ствара летовалишну атмосферу, у којој тако прија опуштање од производних и породичних проблема, лако флертовање и пијуцкање младог јужног винца. А предвече ће бити и коњачић уз ражњиће и шетња у белим панталонама дуж отменог кеја с лаким наклоном главе новој познаници: „`Бровече!“… А сада хтео - не хтео има да се чвариш под неиздржљивим абхаским сунашцем, да гњураш не би ли иоле охладио усијано тело у топлим валовима „сињег мора“, и ако си огладнео да жваћеш пахвал… баклаву… И као да је зарад разоноде купача што се досађују на плажи, иза оближње планинске падине попут зеленог вилиног коњица излеће звонки хеликоптер и устремљује се уз одушевљење дечурлије у бришућем лету право на плажу, заглушујући романтични „звончић“. „И слатким се чини на обали пољубац сланих усана…“ - хеликоптер заокреће и запрепашћени, испрва чак и не престрашени људи виде како се испод зеленог вилиног коњица ка њима пружају беле млазне пруге. И тек када је на плажи букнуо пламен експлозија, подигавши увис песак и шљунак, и зачули су се јауци рањених, сви су изненада схватили да се збило нешто ужасно…
„Мртва сезона“ је те године рано почела на абхаској обали Црног мора. Рат је тренутно збрисао са плажа и купаче, и оне који на њима зарађују - фотографе, масере, трговце свакојаким сувенирским којештаријама… Нико тада, наравно, није могао претпоставити како ће та „мртва сезона“ потрајати скоро петнаест година… Детонирајући штапин Перестројке је тињао, тињао и догорео…“


У ГОСТИМА КОД ПРЕДСЕДНИКА


Напољу истрајно сипи зимска кишица, кисну покуњене палме и еукалиптуси, а у кабинету председника Абхазије Сергеја Багапша је топло, суво и без обзира на званичну атмосферу чак некако угодно… Не треба бити нарочити психолог па да се види колико је уморан тај крупан и енергичан човек. Председник непризнате републике. Лидер малог народа, уз то и током последњих сто година већином разбацаног по читавом свету, тако да у самој Абхазији живи мање Абхаза него изван ње…
Уз овде скоро обавезну јаку црну кафу, уз добовање кише по стаклу и звоњаву телефона, наш разговор се сам по себи стално враћа на рат. Рекло би се да је сукоб са Грузијом већ прошлост, која се већ и може оставити на миру. Али… Али изнова и изнова искрсава питање: није ваљда да се није могао избећи?.. И изнова и изнова искрсава питање: а шта ако опет?..
Сергеј Васиљевич оклева с одговором, као да изнова за себе решава то питање, премда је јасно да је о томе много пута мислио.
- Мислим да се до одређеног тренутка сваки рат може спречити… Али ако се пређе црта… Знате, биће да је у оној ситуацији (распад Совјетског Савеза, несугласице, свуда хаос…) Грузија мислила да ће неприметно, када нико ничим не управља, једном и заувек решити своје проблеме у Абхазији. И пошто је Грузија увек тежила изградњи унитарне државе, сматрам да у том раздобљу практично није било могуће избећи рат.
Јер, управо на дан почетка рата, 14. јула 1992. године, овде је, на седници скупштине (тада сам био посланик и први заменик председника савета министара), разматрано питање федеративног устројства Грузије. Не изласка Абхазије из састава Грузије, већ управо федеративног устројства! А уместо политичког решења смо добили рат. Мислим да је разлог у томе ко је био тада на власти у Грузији. Сем тога, у Грузији је после распада Савеза остало много оружја. Оружја које, по споразуму из Алма-Ате, у принципу није требало да се користи у сукобима унутар република. Совјетско оружје.
С обзиром на све то, испоставило се да је рат неизбежан.

- Причали су ми да је за житеље Сухумија и туристе рат почео отварањем ватре из грузијског војног хеликоптера на плаже одмаралишта? Није ваљда то истина?!
- Да, то је чињеница.

- Али, колико се сећам, о томе се није много писало у штампи.
- Па ипак је то чињеница: постоје документарни снимци, видео-материјали. Снимљено је како хеликоптер испаљује невођене ракете на плажу, територију одмаралишта, снимљени су људи који су доспели под ватрено дејство. Тада су погинули и абхаски житељи, и туристи из Русије… Друга је ствар што у оно време - почетком деведесетих - те материјале у руској штампи нису објавили. Тада је Русија имала другачији став у погледу грузијско-абхаског сукоба.

- Док сам гледао материјале из тог времена, у мени се јавио јасан осећај да је, грубо говорећи, Русија тада једноставно „предала“ Абхазију…
- Тако је, све у свему, и било. Не једном смо се обраћали и председнику Русије, и скупштини, с молбом да се агресија заустави. И знате, јако боли када се уздаш у земљу коју поштујеш, ка којој тежиш, у којој желиш да будеш, а напросто те… Да, потом, када се рат распламсао, помоћи је било: материјалне, хуманитарне.
Али не онакве како сада причају да је наводно руска војска ратовала. Војне помоћи није било. Добровољаца је било - са Кавказа, са Кубана, са југа Русије, ма из читаве Русије. Као добровољци су ратовали људи који су волели и познавали Абхазију.
А то што у Грузији сада понекад пишу… Па, изгубили су рат - треба на неког пребацити кривицу! Ето, и пишу, као, нисмо од Абхазије изгубили, већ од Русије… Ма јасно.
Та Русија је тих година и сама била сасвим у несугласици са својим руководством… Ево сада је ситуација сасвим другачија - у Русији је трезвено руководство.

- Уопште, може се рећи да се тада Борис Николајевич малчице „заиграо“? Причали су ми да сте покушавали да ступите у везу са њим…
- Да, Владислав Григорјевич Ардзинба, наш први Председник, не једном је покушавао да допре до њега, али лично са њим „никако нису могли“ да ступе у везу: те се купа, те „пеца рибу у мору“… Тако да тада реалну подршку нисмо добили. А Јељцину би било довољно да лупи песницом по столу и каже: „Стоп!“ - и не би било толико жртава, не би било онога што се десило.

- А можда то посредно говори управо о томе да је власт у Русији била у некаквом дослуху с руководством Грузије?
- Да.

- Сергеје Васиљевичу, колико ми је познато, сукоб између Грузије и Абхазије није настао деведесетих година, то је дуготрајан проблем?
- Проблем је у томе што Грузија све покушава да изгради унитарну државу, не узимајући у обзир жеље народа који насељавају Кавказ, а ни националне интересе Абхазије. Грузијизацију Абхазије Абхази никада нису прихватали, овде код нас кажу да се сваких десет година дешавају антигрузијске револуције.
http://www.srpska.ru/article.php?nid=11930
цео текст на линку

Овако је било прошлог августа када је западњачка марионета Сакашвили ушао у рат са Русијом ... документарни филм
Война 08.08.2008.

http://www.russia.ru/#video-war080808

«Южная Осетия – это уже Россия»
Эдуард Кокойты не видит смысла в продолжении переговоров с Тбилиси...

Уже почти неделю в Москве находится 39-летний президент республики Южная Осетия Эдуард Кокойты. И возвращаться в Цхинвали он пока не спешит. Говорит, остались еще нерешенные вопросы. В интервью «НГ» Эдуард Кокойты выразил полную уверенность в том, что Южная Осетия рано или поздно будет включена в состав России.
Интервью с Эдуардом Кокойты:

– Как вас принимают в России – как представителя зарубежного государства или как руководителя одной из российских территорий?

– Как президента республики Южная Осетия, которая хочет и в конечном итоге официально будет в составе России. Есть ведь законы, которые не препятствуют вхождению нашей республики в состав РФ.

– А как насчет встречи на высшем уровне – между вами и президентом Грузии Михаилом Саакашвили?


– Не вижу никакой необходимости встречаться с человеком, который откровенно склоняется к военному, силовому варианту решения проблемы Южной Осетии. Согласитесь, трудно разговаривать с людьми, которые утром говорят одно, в обед думают уже по-другому, а к ужину начинают готовиться к войне.

– Во вторник председатель парламента Грузии Нино Бурджанадзе, выступая на открытии осенней сессии, сделала несколько весьма любопытных заявлений. В частности, она выразила уверенность, что уже до истечения полномочий парламента нынешнего созыва Грузия сумеет вернуть все свои потерянные территории – Южную Осетию и Абхазию. Что вы думаете по этому поводу?


– Мы уже привыкли к таким заявлениям. Говорить можно что угодно. Но реальность такова, что сегодня Тбилиси не имеет никаких рычагов воздействия на Южную Осетию. Уже 14 лет мы живем как самостоятельная, независимая республика, поднимаем экономику, строим свое государство.

– Предположим худший вариант: Тбилиси все-таки решит силой возвращать Южную Осетию. Что вы сможете противопоставить этой силе?

– Свою силу. Затевая августовскую авантюру, грузинские военные, похоже, думали, что это будет легкая прогулка по Южной Осетии. Но просчитались. Прежде всего не учли, что мы за короткий период сумели лучше подготовиться к отражению вторжения. Не стану скрывать: в случае повторения подобных попыток мы не откажемся и от помощи извне, которая, смею вас заверить, обязательно будет. В августе нам такую помощь оказала Россия.
Воевать мы умеем и готовы. Но лучше до этого дело не доводить. Проблему Южной Осетии можно решить мирно. На честных переговорах мы сможем доказать свою правоту – и Грузии, и международной общественности. В том числе и обоснованность нашего стремления стать частью России.

Советую всем посмотреть фильм "Олимпиус Инферно". Он художественный, но основан на реальных событиях. Девушка-фотограф из России и американец-энтомолог (тоже русский, ее бывший одноклассник, эмигрировавший с родителями в США) едут в Южную Осетию наблюдать за редкими бабочками, и тут начинается война... Причем не только обыкновенная, но и информационная. Показано и отношение Запада, и перемена в судьбах этих двоих, ставших невольными участниками событий.
Когда началась война, я поняла, что подобное уже было - в Краине! Ах, если бы тогда Россия вмешалась как в Южной Осетии, Туджман бы жевал только галстуки, а хорваты бы тысячу раз подумали, стоит ли им следовать политике своего президента. В Грузии, кстати, и раньше не так уж любили Саакашвили, а теперь людей думающих стало еще больше. И они против политики Саакашвили, вот только он поддерживается Западом, а за высказывания против него можно и сесть. Но всё равно не всегда Запад его будет поддерживать. А Южную Осетию Россия поддержала и поддержит. Надо было и Краину так, а не давать Туджману награду в день 50-летия Победы над фашизмом. Но Ельцину тогда были дороже не сербы(((
А к простым грузинам я отношусь нормально, они ведь и по вере православные. Просто жертвы политических интриг. С мамой в советское время на предприятии работал грузин из Сухуми (Абхазия), а как началась война в Абхазии, вся его семья была вынуждена бежать в Россию. Ужасно, когда из-за чьих-то интриг страдают простые люди.

Абхазы обнаружили грузинские беспилотники
13:41 / 08.07.2009

Фото: ИТАР-ТАСС
В среду на сайте министерства иностранных дел Абхазии появилось сообщение о том, что Тбилиси возобновил полеты беспилотных самолетов над абхазской территорией.

"7 июля 2009 года в 22:00 в районе села Саберио пограничными силами Республики Абхазия были зафиксированы два беспилотных летательных аппарата, направлявшихся со стороны Грузии вглубь Гальского района Абхазии. Затем в 23:35 в районе села Хухун Ткварчальского района были также зафиксированы два беспилотных летательных аппарата", - говорилось в заявлении абхазского МИДа.

Как передает РИА "Новости", абхазская сторона выражает "серьезную озабоченность в связи с возобновившимися провокационными действиями Грузии, которые могут привести к новой эскалации конфликта".

По этой теме
Абхазия ликвидировала грузинских шпионов
Грузии не дадут летать над Абхазией
Новости "Авто"
Владельцы Volga Siber рассказали о машине
В прошлом полеты грузинских беспилотников осуществлялись с целью проведения воздушной разведки в рамках подготовки к военной операции против Абхазии.
В свою очередь, Минобороны Грузии опровергло распространенную абхазской стороной информацию о том, что грузинские беспилотники возобновили полеты над территорией Абхазии.

"Мы не подтверждаем эту информацию, наши самолеты не нарушали воздушного пространства над территорией, контролируемой абхазской стороной, а также в непосредственной близости к административной границе", - заявил глава информационно-аналитического департамента министерства обороны Грузии Давид Нардая.

http://www.dni.ru/polit/2009/7/8/170115.html

Грузию проверят на новые провокации
11:42 / 13.07.2009

РИА Новости
Заместитель министра внутренних дел России Аркадий Еделев заявил, что ведомство в настоящее время проверяет информацию о возможном нахождении на территории Грузии 60 боевиков, которых планируется перебросить на Северный Кавказ.

"Мы сегодня проверяем информацию, что под чужим флагом одной из стран СНГ в Грузию переброшены 60 боевиков для переброски на Северный Кавказ", - цитирует его слова "Интерфакс". Он также отметил, что "пока такие, как Саакашвили, у нас будут у руководства в соседнем государстве, нам тоже будет неспокойно".

Как писали Дни.Ру, несколько дней назад на сайте министерства иностранных дел Абхазии появилось сообщение о том, что Тбилиси возобновил полеты беспилотных самолетов над абхазской территорией. "7 июля 2009 года в 22:00 в районе села Саберио пограничными силами Республики Абхазия были зафиксированы два беспилотных летательных аппарата, направлявшихся со стороны Грузии вглубь Гальского района Абхазии. Затем в 23:35 в районе села Хухун Ткварчальского района были также зафиксированы два беспилотных летательных аппарата", - говорилось в заявлении абхазского МИДа.

Как напоминает РИА "Новости", абхазская сторона выражает "серьезную озабоченность в связи с возобновившимися провокационными действиями Грузии, которые могут привести к новой эскалации конфликта".
В свою очередь, Минобороны России заявило, что не намерено терпеть со стороны Грузии нарушения воздушного пространства непризнанной республики Абхазия, но находит крайне интересными высказывания официального Тбилиси. "Если раньше грузинская сторона утверждала, что это вообще не ее беспилотники, то теперь она, искусственно нагнетая напряженность, заявляет, что ее летательные аппараты и дальше будут летать в зоне конфликта", - заявил начальник Главного управления боевой подготовки и службы войск ВС России генерал-лейтенант Владимир Шаманов.

Со своей стороны министр иностранных дел России Сергей Лавров объяснил причину напряженности между Россией и Грузией неспособностью Тбилиси договариваться с Москвой в связи с планами расширения НАТО на восток.